PAUL CURRION

Imali smo priliku da te čujemo na prvom CreativeMornings u Beogradu, kako je došlo do te saradnje?

Pisao sam članak o psihogeografiji Savamale u poslednjem izdanju beogradskog časopisa Kamenzid. Bio je dosta kratak, ali se dopao velikom broju ljudi, i moj prijatelj me je preporučio organizatorima CreativeMornings-a. To je bilo poptuno iznenađenje za mene, ali sam odlučio da je to prilika da se priča o Beogradu iz potpuno novog ugla. I dalje je to psihogeografija – koja se tiče toga kako grad utiče na to kako se osećamo – ali je takođe i o tome kako se digitalno i fizičko prepliću, i kako to utiče na urbani život iz perspektive dizajna.

Sada kada tri godine živiš u Bogradu, šta se promenilo u Beogradu od kada si došao i odlučio da octanes do danas?

Beograd se dosta promenio, na bolje i na gore. Vlada očigledno ima obavezu da popravi ekonomiju, ali je finansijska kriza njihov posao otežala. Ono što me brine je veliki broj mojih prijatelja koji napuštaju zemlju, ili planiraju da je napuste u potrazi sa poslom – to nije dobar znak. Nadam se da možemo da preokrenemo ovaj trend – jedan od razloga što volim Beograd je što je preživeo mnoge teške periode u svojoj dugoj istoriji.

Kako počinješ svoj dan, koje su mesta i aktivnosti koje ovde voliš?

Volim beogradske parkove – Kalemegdan, Tašmajdan, Hajd Park – ali ih ne posećujem dovoljno! Kada je lepo vreme, volim da vozim bicikl po Beogradu, iako može biti dosta opasno. Volim da slušam (a nekada i sviram) muziku, uglavnom u malim prostorima ko kao što je Čekaonica. Volim hranu, ali sam vegetarijanac, tako da uvek istražujem beogradske restorane da vidim da li će me nahraniti… Najbolje mesto za sada je Radost u Pariskoj.

Radio si i idalje radiš kao konsultant za humanitarne organizacije širom sveta. Koja je priroda tog konsultovanja i kako je to promenilo tvoj život ili tebe lično?

Na starom poslu, pomagao sam koordinaciju humanitarne pomoći u zemljama, uključujući Afganistan, Irak, Liberiju, itd. Sada radim sa istim organizacijama na poboljšanju efikasnosti pomoći na globalnom nivou.Ovaj posao daje drugačiji pogled na život. Radeći tako nešto uviđate koliko ste srećni u poređenju sa većinom ljudi na svetu – ali takođe čini da shvatite da bi trebalo da pomognete ukoliko možete.

Lično si uključen u mnoge društvene inicijative u Beogradu (Ko gradi grad, Kritična masa…), a bio si i veoma aktivan za vreme prolećnih poplava. Možeš li nam reći više o tome?

Kada sam se doselio u Beograd, odlučio sam da se uključim u građanske inicijative, jer sam želeo da budem deo poboljšavanja života ovde, da radim sa drugima koji razmišljaju na isiti način, isporbavam nove načine urbanog života. Ko Gradi Grad istražuje alternative za obezbeđivanje smeštaja ljudima; Kritična Masa je kampanja za bolje uslove za prevoz biciklom; i tako dalje. Iako nemaju veliki uticaj, ovakve inicijative su veoma važne kako bi pokazale ljudima šta je sve moguće.

Na CreativeMornings Belgrade si pomenuo društvenu participaciju kao “zdrav” način planiranja i razvijanja gradova, ali participacija takođe podrazumeva aktivne građane. Koji su modeli da se ljudi više angažuju društveno?

Vidimo mnogo političkih promena širom Evrope sada, a društveni angažman je veliki deo tih promena – u Grčkoj, na primer. Razumem da su ljudi u Srbiji iscrpljeni posle ratova ‘90ih, sankcija 2000ih i finansijske krize 2010e. Međutim, i dalje postoje načini da se ljudi ujedine da bi poboljšali svoje živote – jedan od mojih omiljenih je Transition Town model koji je potekao iz Britanije, ali se raširio i u drugim zemljama. Stavlja akcenat na aktivnosti malih razmera koje grade otpor na lokalnom nivou, sa fokusom na rešavanje konkretnih problema.

Na čemu si trenutno najviše angažovan?

Uvek imam previše projekata! Ove nedelje smo pokrenuli novi vodič za humanitarnu procenu koji sam ja napisao, tako da sam bio fokusiran na to. Pišem članke za nekoliko časopisa, radim na arhitektonskim predlozima, dogovaram obučavanje na Bliskom Istoku, razvijam nekoliko projekata ovde u Beogradu sa prijateljima. Projekat oko kog sam najviše uzbuđen je nešto o čemu ne mogu još uvek da pričam jer još nije potvrđeno.

Kao novinar, kako razumeš medijsku kulturu ovde? Koje medije najviše pratiš? Šta bi predložio po pitanju medija ovde?

Zdravi mediji su vitalni za zdravu demokratiju. Jedino kritikujemo stvari do kojih nam je stalo, a ovo je uloga koju treba da imaju mediji. Mediji bi trebalo da identifikuju problem koji su važni ljudima, zajednicama, institucijama; i da budu deo diskusije o tim problemima, predstave alternativne perspektive, stimulišu otvorenu debatu itd. Medijski pejzaž se menja na globalnom nivou, zahvaljujući internetu, i nadam se da Srbija neće propustiti mogućnosti koje su te promene stvorile.

Breakfast je online časopis, šta misliš o promenama koje je uneo Internet i društvene mreže u naše živote? Kako balansiraš između online i offline života?

Internet je neverovatno sredstvo koje je transformisalo svet, i ta transformacija i dalje nije završena. Ono što me brine je što ta sredstva mogu da se iskoriste za razne stvari, a ono što trenutno prave vlade i korporacije, sa našom saglasnošću – je sistem nadgledanja i kontrole. Moramo da se uključimo u izgradnju naših “online” gradova na isti način kao što se uključujemo u razvijanje grada oko nas. Online život je produžetak offline života, i obrnuto – ravnoteža se menja zavisno od toga šta radim taj dan.

Kao muzičar, kako biraš muziku koju slušaš? Da li bi nam preporučio neke pesme ili albume koje najviše voliš ili trenutno slušaš?

Dosta stvari nalazim preko blogova, bandcampa, soundclouda, itd. Ove nedelje:

Delichung, Nesstrak

Sometimes Bad Happens, Adult Mom

Blanche, All These Fingers

The Celebration Years, National Park Service

Constellation 8, Black Quantum Futurism

Rough Charms, Wooden Ambulance

Knjige koje trenutno čitaš?

Acceptance, Jeff Vandermeer

How to Get Filthy Rich in Rising Asia, Mohsin Hamid

Bowie, Simon Critchley