Na simpozijumu ISEA 2014 predstavila si Armoniapolis, možeš li da nam kažeš nešto više o nastanku i razvoju ovog projekta?
Armoniapolis mi je jedan od najdražih projekata, ali takođe i jedan atipičan projekat koji se potpuno razlikuje od svih stvari koje sam radila. Ono što ga čini posebnim je činjenica da je u pitanju muzički rad koji je potpuno bezzvučan i u velikoj meri konceptualan. Dok nisam došla do sadašnje verzije Armoniapolis koncepta trebalo mi je oko 2, 3 godine…u realizaciji website-a u saradnji sa prijateljima i kolegama Minom Arko i Juhom Jouhtimakijem, proteklo je najmanje godinu dana i ogromna količina mailova i skajpova, i još uvek se bavimo sitnim poboljšanjima interfejsa. Ali ne samo vreme i trud uloženi u ovaj projekat, nego i sama ideja koja je u osnovi svega, čini Armoniapolis posebnim radom. Ovaj koncept uči nas svesnom slušanju zvukova iz naše životne sredine i propagira interakciju sa njima BEZ korišćenja tehnologije i bilo kakvih pomagala (snimača zvuka i slično). Srž projekta je da menjajući način na koji slušamo svet, možemo stvoriti njegovu potpuno novu verziju. Tehnologija, snimanje uz pomoć mobilnih telefona, ma koliko dobrih mikrofona i slično često pomera fokus sa samog zvuka na proces snimanja koje nije ni malo objektivno iako se često kao tako predstavlja. To je nešto što Armoniapolis koncept teži da zaobiđe, i predloži novi pristup zvucima koji nas okružuju, insistirajući na njihovoj potpuno subjektivnoj interpretaciji – manipulaciji i modifikaciji zvuka, isključivo uz pomoć reči.
ZAED Univerzitet gde se održao simpozijum ISEA 2014
Učesnik u Armoniapolis-u može biti bilo ko ko razume koncept, tako da muzičko ili bilo koje drugo predznanje nije neophodno. Tokom radionica, poput ove na ISEA-i, objašnjavanjem koncepta, učim učesnike radionice razumevanju zvukova koji su svuda oko nas, konceptu slušanja ali i bazičnim kompozicionim procesima koji im dozvoljavaju da od ovog zvuka naprave sopstvene kompozicije. Svako može svoju Armoniapolis kompoziciju postaviti na mapu sveta na website-u, pod svojim imenom ili nadimkom.
Ovaj koncept sam prvi put predstavila na konferenciji The Global Composition u Darmštatu 2012. godine. Kasnije je predstavljen i u okviru događaja Espacio Enter na Tenerifama, a website je lansiran u maju 2013, kad je Armoniapolis projekat imao svoju prvu prezentaciju u galeriji O3one.
Šta misliš o promenama koje su u naš život doneli internet i društvene mreže, na koji način savremene tehnologije određuju tvoju praksu?
Počela sam aktivno da komponujem u srednjoj školi, koristeći tehnologiju koja mi je tad bila dostupna: PC 486, old school MIDI kontroler, Clavinovu koja je tada bila otkriće, softver koji staje na 15 disketa, jako nepraktičan zvučni procesor, sve to na hi-fi pojačalu. Danas koristim ono što mogu da priuštim, i što je aktuelno – PC je zamenjen Mac-om, MIDI klavijatura modernim mikrokontrolerima, minijaturnim senzorima, klavinova custom-made instrumentima, stari, skupoceni softver open source softverom. Čini mi se da je sama (muzička) tehnologija kao i promene kroz koje ona prolazi postala nešto što inspiriše puno savremenih umetnika, pa i mene. Mislim da se to najviše primećuje u mojim instalacijama – u kojima sam se bavila npr. pitanjima digitalne komunikacije – Word of mouth i re-interpretacije pionirskih dela sound art-a uz pomoć savremenih sredstava – Pendulum music. Armoniapolis koristi popularni metod “sound mapping-a” da bi stvorio virtualnu zajednicu onih koji razumeju ovaj koncept i žele da učestvuju njemu, tako da internet i novi mediji i ovde igraju važnu ulogu, ali se ovaj koncept isto tako može uspešno realizovati kroz neke klasičnije medije kao npr. štampanu knjižicu, poster itd.
Kako imaš iskustvo školovanja i rada na međunarodnoj sceni, a vrlo si aktivna i na domaćoj sceni, zašto si odabrala baš Beograd za bazu međunarodne karijere?
Posle puno putovanja i života u inostranstvu zbog školovanja, ali i zbog neformalnog obrazovanja (posete radionicama, festivalima i sl. širom sveta), zasmetao mi je ovaj nomadski zivot i bilo mi je potrebno da se “skućim”. Za mene, u ovom trenutku u mom životu, to je bilo najlakse ostvarljivo u Beogradu. Znala sam da moj posao u svakom slučaju zahteva veliku mobilnost, pa mi je prioritet bio da stvorim bazu tamo gde mi svakodnevni život najviše prija. Posle iskustva življenja u Helsinkiju gde zima traje skoro 6 meseci, klima mi je takođe postala važan faktor – Beograd mi u tom smislu sa svoja skoro 4 godišnja doba, baš odgovara. U trenutku kad sam se ja odlučila na taj potez, atmosfera (kada je u pitanju eksperimentalna muzika) u gradu je bila jako zanimljiva i dobra.
Nekoliko nas koji smo živeli van Srbije, školovali se, pravili karijere, našli smo se u istom gradu radeći slične stvari, i vrlo spontano smo se okupili sa težnjom da obogatimo taj aspekt muzičkog života u Beogradu koji nam je nedostajao…i tako je otprilike nastao kolektiv ImprovE, kao i ansambl Studio 6.To su dva značajna razloga zbog kojih mi je drago što sam trenutno u Beogradu. ImprovE će u decembru proslaviti 2 godine rada i postojanja i mislim da je to veliki zajednički uspeh i nas koji organizujemo ali i publike koja dolazi na koncerte u sve većem broju i stvara nešto što je postalo “scena” za eksperimentalnu muziku.
Omiljena igračka sa Kalenić pijace
Od čega se sastoji dan savremene muzičarke u Srbiji, kako raspoređuješ vreme?
Moje vreme u nekom širem smislu, najviše određuju projekti koji su zakazani – obično je to samo par stvari u rasponu od 4, 5 meseci. Pred sam događaj (radionicu, performans, instalaciju), obično intenzivno radim na tome po više od 5, 6 sati svakog dana, jedno 2, 3 nedelje. Pre toga radim u etapama, par dana na jednoj stvari, par dana na drugoj. Najčešće počnem da radim kad ustanem, radim ceo dan i onda uveče nađem način da se relaksiram npr. izađem u komšiluk da se vidim sa društvom, ili pozovem prijatelje pa zajedno spremamo klopu. Uživam da odem na Kalenić pijacu i razgledam tezge – najčešće završim kupujući neki čudni igračka-instrument, old school igrice poput potapanja brodova (to mi je najnovije), stare snimače zvuka, ili nešto potpuno beskorisno što čak i ne radi ali svidi mi se. Volim objekte i smiruje me da ih razgledam i proučavam. Kad je lepo vreme, sednem na bajs i vozim se po kraju, nađem sa prijateljicom, popijemo kafu pa nazad (kući) na posao.
Kad treba da radim na nečemu novom, potrebno mi je da imam sve vreme na raspolaganju samo za to – ako imam nešto drugo zakazano tokom dana, koliko god zahtevno ili nezahtevno, čak i viđanje sa prijateljima, moj mozak jednostavno ne može da pređe u sferu kreativnog u kojoj mogu da budem potpuno fokusirana i stvaram. Zato mi je bitno da u materiji kojom se bavim budem često i dugo. Umem da danima ne izađem iz kuće osim do prodavnice.
Šta je idealan odnos komercijalnih i umetničkih projekata?
U sferi umetničkih projekata, osećam se da mnogo više imam kontrole nad tim što se dešava – mogu sama da zakazujem projekte, prihvatam ili odbijam, predlažem datume realizacije ili se uklapam u već postojeće koji su mi unapred poznati, ali sve u svemu ceo sistem organizacije je mnogo više transparentan nego kod komercijalnih projekata. Kad su oni u pitanju, tu mnogo više zavisim od drugih ljudi koji me po potrebi angažuju (najčešće je u pitanju primenjena muzika), rokovi se često pomeraju što utiče i na isplatu honorara, a u pitanju je lanac koji uključuje mnogo ljudi i gde ja ne mogu da utičem ni na šta osim na svoj deo posla. Naravno da mi ovo prvo više prija, i u idealnom svetu (državi), bavila bih se samo tim. U ovim našim ekonomskim okolnostima, neizbežno je da malobrojne komercijalne projekte koji mi se ponude, prihvatim, i to mi ne smeta. Isto tako mi je zabavno da pravim muziku za igricu ili za reklamu koliko i da radim na nečemu svom – dokle god je muzika to čime se bavim, ja sam potpuno srećna. Ne bih ni umela ni volela da se bavim bilo čime drugim.
Preporuka za događaje u Srbiji?
Ovo i sama moram da istražim, jer sam poslednjih mesec-dva često bila na putu pa nisam baš u toku. Ali, dodjite na rođendan ImprovE kolektiva u Štab galeriji 15. Decembra.
Muzika koju trenutno slušaš
Knjiga koju trenutno čitaš
Brendon LaBelle – Lexicon of the mouth (u digitalnom formatu)
Putovanje koga se rado sećaš
Na Island, 2009.
Šta uvek nosiš sa sobom
Sveščicu i olovku
Omiljeni doručak
Sveže ceđeno voće, kafa i šta god sa strane
Za više informacija: www.svetlanamaras.com