“Animal” Projekat, fotograf Fernando Lessa
U poslednje vreme si dobila mnoge stipendije i nagrade širom Evrope, radovi su ti u mnogim časopisima i evo već drugi put u Luvru. Na šta si posebno ponosna?
“Animal” Projekat mi je doneo ukupno tri velike nagrade: nagradu Univerziteta Umetnosti u Londonu za najbolji dizajn 2012-te, i London SEED nagradu za mlade talente 2013-te, kao i najznačajniju nagradu u oblasti umtničkog aksesoara u Italiji, ITS 2012-te godine. Od tada je prošlo dve i po godine i reakcije na taj projekat i dalje su iste.
Verujem da je pravo uspešno delo samo ono koje i posle godinu dana izaziva iste reakcije. To mi je jedna od posebno dragih stvari, što to nije bio kratkoročni uspeh.
Druga stvar o kojoj sam oduvek sanjala je da moji radovi jednog dana budu izloženi u muzejima. To se upravo dogodilo 2014. godine sa izlaganjima u LOUVRE-u, i Muzeju Boijmans Van Beuningen u Roterdamu, i nastaviće se kroz 2015. godinu gde će radovi iz “Animal” kolekcije biti izloženi u Trapholt Muzeju u Danskoj, Mint Muzeju u Severnoj Karolini, Cooper Hewitt, Smithsonian Design Muzeju u NYC, Art Biennalu u Farncuskoj etc.
National Craft Gallery, Irska
Dobila si i nagradu iz oblasti 3D Print tehnologije… Reci nam malo o tome? Koliko pratiš savremene tehnologije? Šta bi još volela da uradiš u tom domenu?
Moje prvo iskustvo s 3D Print tehnologijom počelo je 2013. godine, uz saradnju sa najvećom softverskom kompanijom Autodesk iz Njujorka i magazinom Dazed & Confused iz Londona. Ti komadi su doživeli veliki uspeh i bili su finalisti za 2 nagrade na Global British Awards 2014. godine, a saradnju sa obe kompanije ću nastaviti i u 2015 godini.
Pored toga radim još jedan 3D Print projekat sa Erpro 3D Kompanijom iz Pariza, uz podršku Evropske Komisije i još par velikih institucija iz Londona i Pariza.
Ono što mi je jako zanimljivo kod ove tehnologije je njena upotreba. Način na koji ove mašine mogu da se iskoriste za pravljenje komplikovanih ili ručno nemogućih oblika i struktura. Sa druge strane ne planiram da se oslanjam na tu tehnologijju, to je samo jos jedan zanat, mašina koja mi pomaže da svoju ideju izvedem do kraja. Ručna izrada i skulpturalne tehnike koje koristim će i dalje biti prisutne u svim mojim radovima.
Pored gore navedenih projekata, radim i eksperimentalni balet za Neon Dance Kompaniju cija ce premijera biti u Londonu i Berlinu krajem 2015. godine. Takođe, sa istom koreografkinjom Adrienne Hart is Londona, pripremam i eksperimentalnu operu za 2016. godinu.
I naravno tu je puno izložbi, predavanja i sitnih projekata paralelno.
Technarte: International Conference on Art and Technology in Bilbao, Spain
Gde bi volela da vidiš svoje radove ili još bolje na kome? Da li su neke poznate ličnosti izrazile zainteresovanost za tvoje radove? Gde bi volela da te tvoja umetnost ovdede u budućnosti?
Zainteresovanih je bilo puno, od Lady Gage do Rita Ore, ili LA serijala The Hunger Games, ali interesovanje nije bilo obostarno. Volim da kontrolišem u kom smeru moj rad ide, i generalno me photoshoot-ovi, stajlinzi i ceo taj meinstream ne znaimaju puno. Ne doživljavam svoj rad kao nešto što pripada trenutnom vremenu, ili nekoj urbanoj priči, već više ja osmišljavam karaktere i situacije, tako da su “ličnosti” na kojima ih zamišljam takođe neka vrsta fikcije. S druge strane postoje umetnici sa kojima bih jako volela da sarađujem i verujem da će se to desiti u skorijoj budućnosti. Chris Cunningham je jedan od njih. Iskreno mislim da se naši svetovi mogu super poklopiti.
Postoji pogrešno shvatanje da umetnici lagodno žive, obučeni u zanimljivu odeću koju šetaju po žurkama i raznim dešavanjima… Reci nam koliko ti radiš? Da li može da se živi od umetnosti?
Od umetnosti, kao i od bilo kog posla na ovom svetu, može da se živi. Svi umetnici, pogotovo oni uspešni, jako puno rade. I rad i talenat su uvek na korak od uspeha. Kada kažem da se puno radi, ne mislim na 5 dana u nedelji 8-9 sati dnevno, već 7 dana u nedelji po 12 i više sati. Kada je “deadline” u blizini neprospavane noći su bezbrojne, socijalni eventovi, žurke, okupljanja su izbrisani i radna histerija je nepodnošljiva. Puno energije i vremena ulažem u ono što radim i mislim da se to na kraju vidi, oseća i isplati.
Kada je na listi 5 paralenih projekata, 10 preklapajućih izložbi, putovanja, predavanja i profesura, intervju kao ovaj dođe kao odmor.
Koliko je život jednog umetnika težak ako misli da bilo šta uradi? Da li je ženama teže da postignu uspeh?
Život umetnika je težak baš zbog količine truda i rada uloženog u nešto što ne garantuje uspeh niti novac. Ali ta posvećenost i ljubav prema radu garantuju sreću. U umetničkom životu sve se vrti oko vas samih, vaš rad odražava vašu ličnost, vaša publika osuđuje vaš rad, što znači osuđuje i vašu ličnost i tako u krug. Za sve to, posvećenost i težak rad bez sigurnog materijalnog dobitka i spremnost na poraz i neuspeh, potrebno je jako puno energije i volje. I to jeste jako teško.
Ti više ne živiš u Beogradu. Kako su na tebe uticali London ili Berlin? Da li misliš da bi tvoji radovi drugačije izgledali da si ostala u Beogradu? Koji grad te je posebno inspirisao?
Svako iskustvo je dobro iskustvo. Poslednjih 5 godina sam provela u Londonu i trenutno živim i radim na relaciji London – Berlin. Ne mislim da su me ovi gradovi promenili ili da me specifični gradovi menjaju. Rad na sebi i konstantno preispitivanje sopstvenog rada pomaže da rad ide u sve boljem pravcu, a grad je samo trenutna baza puna novih iskustava i saznanja.
London je brz, šaren i multikulturalan grad, definitivno svakodnevna inspiracija.
Ko su tvoji uzori u umetnosti? Kako ti se čini savremena umetnička scena? Šta te oduševljava? Šta ti manje godi?
Svako ko tvrdi da nema dobre umetnosti danas, nema pojma šta se trenutno dešava u svetu. Ima nenormalno dobrih stvari, naravno i nenormalno loših.
Volim dešavanja u skulpturi, perfekciju materijalizacije, forme i dubinu istraživanja samih tema, od hiperrealizma do apstrakcije, preklapanja sa tehnologijom, biologijom i naukom itd.
Manje me oduševljava glupa umetnost, umetnost bez inovacija, meinstream umetnost. A u potpunosti me užasava low cost hipsterska street varijanta “umetnosti”, bez referenci i loše estetike. Doduše to i nije umetnost, zar ne?
Šta slušaš trenutno?
Burnt Friedman – Cease To Matter, prija mi dok kucam odgovore.
Knjiga koju čitaš?
Čitam par knjiga trenutno, neke za opuštanje, neke radi informativnosti, a neke zbog reasercha na kome radim. “Seven days in the Art world” by Sarah Thronton, završavam, “History of Beauty” od Umberta Eka, i “The Nose” od Gogolja
Film?
Neću ti reći koji film volim ili ne, ima ih previše i nemam specificno jedan omiljeni film
Trenutno jedva čekam da odgledam Nick Cave-ov film “20.000 days on earth”
Da li si skoro bila negde na nekom zanimljivom dešavanju (koncet, izložba, predstava, predavanje)?
Biću iskrena i u poslednje vreme nisam imala puno vremena za koncerte, izložbe ili bilo kakva dešavanja. Nažalost.
Reci nam da li voliš jutro, šta doručkuješ, da li postoji neki doručak na nekom lepom mestu koji posebno pamtiš?
Da. U mom bivšem domu u Londonu. Zvali smo ga “morning rave” doručak. Okupljanje bi počelo oko 6am. Glasna muzika, sveže ceđeni sokovi, salate, bagel i voće. Jako puno đuskanja, skakanja, razgibavanja sve do 9am pre nego što se svi razbežimo na posao.
Poruka za naše čitaoce?
Don’t give up!
www.anarajcevic.com